Svetski dan vetra 2023 svečano obeležen u vetroparku kompanije Elicio u Alibunaru. Svečanost je organizovana u saradnji sa Udruženjem OIE u kome je kompanija Elicio jedan od tri suosnivača. Svečanosti je prisustvovalo više od 150 đaka iz lokalnih škola, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, ambasadorka Belgije u Srbiji Keti Bugenhout, članovi Udruženja, kao i predstavnici ambasada Kanade, Finske, Španije. Prisutni su bili i predstavnici Delegacije Evropske banke za obnovu i razvoj, EPS-a i drugi članovi Udruženja, te predstavnici Akcionarskog društva Elektromreža Srbije, pokrajinskih institucija i javnih preduzeća.
U svom obraćanju ministarka je izrazila uverenje će aukcije biti pokretač novog velikog investicionog ciklusa, napominjući da optimizam zasnivaju na činjenici da ima više od 1.000 MW spremnih projekata vetroelektrana.
– Nedavno smo oborili mali rekord. Prvi put smo bili među prvih 10 zemlja u Evropi sa 11 odsto udela proizvodnje iz vetra na dnevnom nivou u nacionalnom miksu, zahvaljujući radu osam vetroelektrana u Srbiji kapaciteta 400 MW u koje je uloženo 730 miliona evra – rekla je ministarka.
U ime kompanije Elicio, direktor razvoja poslovanja Emanual van Vajv podsetio je da vetropark u Alibunaru radi pet godina i da je do sada u njega uloženo 90 miliona evra. Kako je istakao, vetropark je odlična investicija, a kompanija već planira naredne projekte u Srbiji.
– S velikim zadovoljstvom smo dočekali vest o aukcijama za dodelu tržišnih premija za OIE koje je Vlada pokrenula i one su dobar pokazatelj daljeg razvoja sektora. Nastavićemo sa novim projektima u Srbiji, a na redu je vetropark u Pančevu – izjavio je Van Vajv.
Događaju su prisustvovali ambasador Belgije u Srbiji Keti Bagenhaut, predstavnici lokalnih i pokrajinskih vlasti, brojnih kompanija, kao i đaci tri osnovne škole iz Alibunara, Banatskih Karlovaca i Vladimirovca. Đake je najviše zanimalo kako rade vetroparkovi, koliko su visoki, ali i koliko koštaju.
Tehnicar za održavanje vetroparka Alibunar, Igor Milutinov iz kompanije Elicio, objasnio je da svaka turbina ima temelj sa šipovima dubokim 13-16 metara, stub visine 100 metara i lopatice rotora od 50 metara i da može da proizvede do 2 MW zelene struje na sat.
– Turbine su u potpunosti automatizovane i mogu se uključiti preko aplikacije na telefonu ili računaru. Ako biste se peške penjali do vrha turbine trebalo bi vam 25 minuta, međutim svaka poseduje servisni lift kome je potrebno od 4 do 5 minuta da stigne do vrha. Minimalna brzina vetra potrebna za rad turbine je 3 m/s, a maksimalna 22 m/s. Pri većoj brzini vetra, rad sistema se prekida da bi se sprečilo oštećena. Za sklapanje svih komponenti vetroturbina potrebno je manje od nedelju dana, a svaki od ovih modela turbine koštao je dva miliona evra – rekao je Milutinov.
